Sulfatna agresija na beton
Većina sulfata ozbiljno napada betone na bazi portland cementa. Intenzitet napadanja zavisi od mnogo činilaca, kao što su vrsta i koncentracija sulfata i u ekstremnim slučajevima oni mogu potpuno da razore beton. Relativno široka rasprostranjenost, sa jedne i ozbiljna oštećenja koja mogu da nastanu usled agresivnog dejstva sulfata, sa druge strane, daju ovom tipu agresije veliki značaj.
Hemijske reakcije koje podrazumeva sulfatna agresija donekle su različite, pre svega u zavisnosti od tipa sulfata. Najčešće, međutim, kada se govori o sulfatnoj agresiji na beton, reč je o reakciji kalcijum sulfata CaSO4 sa hidratisanim kalcijum aluminatom C3AH6 , kojom se formira mineral etringit. Ovakav tip agresije obično se u literaturi nalazi pod imenom sulfatna korozija betona i kada je reč o sulfatnoj agresiji na beton, najčešće se navodi samo ovaj oblik agresije.
Ova reakcija praćena je vrlo velikim povećanjem zapremine, čime se u cementnoj pasti, odnosno u betonu, generišu vrlo veliki pritisci, usled čega dolazi do pucanja betona. Ukoliko je reč o dužoj izloženosti betona sulfatima, nastavlja se i povećava brzina pucanja, što dovodi do vrlo ozbiljne degradacije betona. Iz ovoga sledi da cementi sa nižim sadržajem minerala C3A daju betonu veću otpornost na sulfatnu agresiju i obrnuto. Na ovoj osnovi zasniva se značajna svetska proizvodnja sulfatno otpornih portland cementa, a u nešto manjem obimu i tzv. supersulfatnih cementa. Najčešće se pri tome sadržaj C3A ograničava na 3,5 do 5%. Sulfatno otporni cement obično se preporučuje kad god se takva agresija očekuje, tj kada je reč o sulfatom kontaminiranom terenu ili morskoj vodi.
Kod armirano betonskih i prethodno napregnutih konstrukcija u moru ili neposrednoj blizini mora, međutim, kada se dakle očekuje i korozija armature, veći sadržaj C3A je prema nekim autorima poželjan, jer može da veže za sebe značajnu količinu hlorida i time umanji opasnost od korozije betonskog čelika. Na osnovu ovoga, može se učiniti razumnim pitanje: da li je bolje koristiti cement sa većim ili sa manjim sadržajem C3A , ako je u pitanju simultano delovanje i sulfata i hlorida? U praksi se u takvim slučajevima često pribegava kompromisu, pa se koristi cement sa umerenim sadržajem C3A npr 5-8%. Pritom se poboljšanje otpornosti betona na sulfate savetuje primenom veće količine cementa i navodi da se, suprotno onome što bi se očekivalo, razarajući efekat sulfatne korozije ne povećava sa povećavanjem temperature.
Neki autori smatraju da je za beton otporan na sulfate, ako ne bolja, onda bar jednako dobra primena portland cementa sa 65-70% granulisane zgure. Prema njima, isto važi i kada je u pitanju beton otporan na penetraciju hlorida. Navedeno je da se preporuke o primeni ove vrste cemenata u oba slučaja baziraju na povećanoj kompaktnosti betona, proizvedenih sa ovim cementom. Slične zaključke ovi autori izvode i u vezi sa povećanom vodonepropustljivošću cemenata sa dodacima, pre svega onih sa većim sadržajem zgure.
