Kristalizacija soli na površini betonskih elemenata
(salt weathering)

Hidro-geološko-morfološki uslovi terena, bogatog solima, u osnovi su uzročnik kristalizacije soli, izazvane izbijanjem na površinu slane podzemne vode, koja se putem kapilarnog penjanja kroz tlo i temelje konstrukcije diže naviše (salt njeathering). Reč je o jednom ekstenzivnom obliku dezintegracije betona, koja je najčešće prisutna u priobalnim terenima toplih mora. U pitanju je fizička dezintegracija betona, uslovljena različitim mehanizmima koji prate kristalizaciju soli u pornim prostorima cementne paste, ili u porama zrna agregata. Pritisak izazvan kristalizacijom dovodi najpre do pojave mikroprslina u zidovima pora a zatim do sve većih prslina. Ovakav proces ponavlja se u susednom pornom prostoru, pa u sledešem, itd. Kao prateći mehanizam, moguća je i pojava prslina putem hidratacije soli (preko noći, sa pojavom rose) i dehidratacije (dnevnom toplotom) – formiranjeanhidrita od gipsa i sl. Ovakve promene u kristalima, koji zauzimaju porne prostore cementne paste, dovode takođe do zapreminskih promena, koje iniciraju prsline u zidovima pora. Dalje, koeficijent termičkog širenja ovako formiranih kristala soli često je znatno veći nego kod cementnog kamena, što usled dnevnih promena temperature takođe dovodi do naprezanja i mogućih pojava prslina.

Uobičajna mesta pojava ovih fizičkih mehanizama napada na beton locirana su neposredno iznad površine terena, retko na većoj visini od 50 cm, u zavisnosti od visine kapilarnog penjanja u svakom konkretnom slučaju. Temeljne konstrukcije morskih luka-dokova, koji se prostiru približno 1m iznad nivoa podzemne vode, pa do cca 1.50 m, iznad kote terena, izloženi su jednoj posebnoj agresivnoj sredini. U takvim slučajevima, beton je redovno izložen napred opisanom procesu razaranja usled kristalizacije soli (salt njeathering), a često istovremeno i sulfatnoj koroziji, pogotovu kada se radi o poroznijem betonu.