Konzistencija
Pod kon zistencijom podrazumevamo plastičnost betonske mešavine. Ova osobina ima velikog uticaja na obradljivost betona. Konzistencija zavisi u prvom redu od količine vode u betonu, zatim od zrnastog sastava i oblika agregata (oblika i hrapavosti površine zrna), od odnosa mešanja cementa i agregata i obradljivosti samog cementa. Iz ovoga proizilazi da je mnogo faktora koji utiču na stepen konzistencije i da je veoma teško projektovati betonsku mešavinu i biti siguran da ste to dobro uradili. Stoga je neophodno vršiti probe koje se nazivaju prethodne probe. U sledećim tabelama daju se klase konzistencije na osnovu ogleda kojim se ispituju.
Tabela 1. Klase konzistencije prema Vebe-u
Klasa |
Vebe, sekunde |
Vo |
> 31 |
V1 |
30-21 |
V2 |
20-11 |
V3 |
10-5 |
V4 |
< 4 |
Tabela 2. Klase konzistencije prema sleganju na Abramsovom konusu
Klasa |
Sleganje mm |
S1 |
10 do 40 |
S2 |
50 do 90 |
S3 |
100 do 150 |
S4 |
> 160 |
Tabela 3. Klase konzistencije prema stepenu zbijenosti
Klasa |
Stepen zbijenosti |
C0 |
>1.46 |
C1 |
1.45 – 1.26 |
C2 |
1.25 – 1.11 |
C3 |
1.10 – 1.04 |
Mera sleganja na Abramsovom konusu
Najrasprostranjeniji ogled za utvrđivanje konzistencije svežeg betona. Zastupljen je u svim svetskim standardima. Kod nas je opisan u standardu SRPS ISO 4109/1997. Oprema za izvođenje ovog ogleda je Abramsov konus visine 30 cm, prečnika donje osnove 20 cm, gornje osnove 10 cm i šipke za zbijanje betona prečnika 16 mm i dužine 600 mm koja se na jednom kraju na dužini od 25 mm postepeno sužava i završava u obliku polulopte prečnika 12 mm.
Kalup (konus) se pre ogleda vlažnom krpom ovlaži i zatim stavi na ravnu ploču. Kalup se puni u tri sloja tako da posle zbijanja slojeva kalup bude ispunjen do vrha. Nabijanje betona u slojeve vrši se šipkom, napred opisanom. Svaki sloj se nabija tako da se 25 puta probada šipkom, pri čemu treba voditi računa da probadanja budu pravilno raspoređena po površini svakog sloja. Donji sloj se probada kroz celu visinu, a pri nabijanju gornjih slojeva treba šipka da prodre i u donji sloj. Posle 30 sekundi beton se oslobađa kalupa na taj način što se kalup brižljivo vertikalno izdigne pomoću ručica a zatim izmeri visinu epruvete h sa tačnošću od 1 cm. Sleganje se računa tako što se od 30 cm oduzme visina h.
Ovaj ogled je pogodan za betone čije je maksimalno zrno manje ili jednako 32 mm. Betoni koji imaju sleganje manje od 1 cm nisu pogodni da se njihova konzistencija ispituje na ovaj način.
Vebe
Ovaj ogled je pogodan za laboratorijska ispitivanja jer je oprema veoma nepraktična za gradilište. Ogled se u svemu izvodi prema SRPS ISO 4110/1997. Oprema se sastoji od vibro stola na kome se nalazi cilindričan lonac i držač šipke na čijem se kraju nalazi ploča od pleksiglasa.
Lonac i konus se najpre nakvase sa unutrašnje strane. Konus se zatim centrično postavlja u lonac. Konus se kroz levak puni u tri sloja tako da posle tri nabijanja bude napunjen do vrha. Svaki sloj se nabija sa po 25 probijanja betonske mešavine pri čemu se void računa da probadanja budu pravilno raspoređena po površini svakog sloja. Levak se zatim odstrani i suvišni beton skine sa vrha konusa. Trideset sekundi nakon poslednjeg nabijanja betona konus se vertikalno izdiže i beton se oslobodi konusa. Ploča se zatim spusti na vrh betonske mešavine. Nakon toga se pusti u rad vibro sto i istovremeno pusti i štoperica kojom se meri vreme dok se beton u potpunosti zbije u loncu ispod ploče.
Mera rasprostiranja
Ogled se koristi kako u laboratoriji, tako i na gradili štu. Ogled se u svemu izvodi prema SRPS U.M8.052/1966. Zastupljen je skoro u svim svetskim standardima. Oprema se sastoji od dvostruke drvene table dimenzija 700x700x110 mm. Površina gornje table obložena je pocinkovanim limom debljine 2 mm. Sredina table obeležena je dvema unakrsnim linijama paralelnim sa dvema stranama table. Gornja tabla je vezana za donju, pomoću dve šarke tako da se gornja tabla može podići pomoću ručice. Pored ručice postavljena je naprava koja dopušta podizanje gornje table za 4 cm. Konus je izrađen u obliku zarubljene kupe visine 200 mm, donjeg unutrašnjeg prečnika 200 mm, gornjeg 130 mm.
Dvostruka tabla se postavi na horizontalnu podlogu. Lim na gornjoj tabli i unutrašnja strana kalupa se obrišu vlažnom krpom ili sunđerom. Kalup se postavi na sredinu table i puni betonom u dva sloja iste visine. Svaki sloj se nabija sa po deset udara letvicom preseka 4x4 cm. Kad je kalup napunjen i nabijen poravna se mistrijom gornja površina kalupa i očisti površina table. Pola minuta posle punjenja kalup se podigne. Zatim se gornja tabla pomoću ručice 15 puta polako izdiže i spušta da slobodno pada sa visine od 4 cm. Potom se izmere dva prečnika rasprostrtog betona koja su paralelna sa stanama table. Kao mera rasprostiranja uzima se prosek izmerenih prečnika zaokružen na ceo cm. Ispitivanje konzistencije plastičnih betona pomoću mere rasprostiranja primenjuje se na betone sa agregatom veličine zrna do 32 mm.
Walz metoda
Metoda se može koristiti kako u laboratorijskim uslovima tako i na gradilištu. Izvodi se u svemu prema SRPS ISO 4111/1997. Za ispitivanje se koristi kocka ivice 30 cm od čeličnog lima, koja se napuni do vrha rastersitom masom betona i mistrija specijalnog oblika i dimenzija kojom se sipa beton sa visine od oko 10 cm u kalup – kocku.
Način ispitivanja se sastoji u tome da se u kalup nasuta masa betona do vrha nabija ili vibrira do potpunog nabijanja pa se izmeri visina h potpuno zbijenog betona. Odnos početne visine (visine kalupa) i visine zbijenog betona predstavlja vednost koja se posmatra i na osnovu koje se vrši određivanje konzistencije betona.
