Voda

Pijaća voda se može koristiti za proizvodnju betona. Vodo cementni faktor je od veoma velikog značaja za čvrstoću betona. Ovaj maseni odnos takođe veoma utiče i na ostale karakteristike betona. Niži vodocementni faktor omogućava dobijanje veoma trajnih betona i veoma velikih čvstoća. Ovakav beton je veoma teško ugraditi jer je njegova ugradljivost uglavnom veoma mala. Viši vodocementni faktor omogućava dobijanje ugradljivih betona ali ovakvi betoni po pravili nemaju visoke čvrstoće i uglavnom nisu veoma trajni.

Kvalitet vode sa kojom se pravi beton je bitan za njegova svojstva u očvrslom stanju.

Za izradu betona mora se upotrebljavati isključivo čista voda. Voda za piće može se upotrebljavati bez potvrđivanja njenih karakteristika. Voda koja nije za piće se takođe može upotrebljavati ali se njena podobnost za primenu mora prethodno dokazati.

Razne primese mogu biti prisutne u vodi od istopljnih, lebdećih do onih koje plivaju u vodi. Sve ove stvari mogu biti veoma štetne za karakteristike betona. Ovakve primese u vodu mogu dospeti na različite načine iz kanalizacije ili otpadnih industrijskih voda. Prilikom vršenja iskopa mogu se pojaviti i izvori koji mogu biti zagađeni raznim primesama koje se nalaze na gradilištu. Ponekad se u proizvodnji betona koristi i voda koja se reciklira na samoj fabrici betona.

U vodi se najčešće sreću sledeće primese: sulfati, razni oblici hlora, neorganske i organske soli, kao i razne organske primese. Prisustvo ovakvih materija u vodi može negativno uticati na vezivanje betona, čvrstoću, iscvetavanje betona, poremetiti zapreminsku stalnost kao i smanjiti njegovu trajnost.

Morska voda sadrži oko 3.5% soli. Najveći deo je NaCl, zatim magnezijum hlorid i magnezijum sulfat. Upotreba morske vode može dovesti do ubrzanog vezivanja betona, korozije armature, cvetanje betona na površini, veće rane čvrstoće a manje konačne čvrstoće, a beton čini u suštini veoma higroskopnim materijalom. Prema tome morska voda nije pogodna za primenu betona koji se armira kao ni betona koji je u direktnoj vezi sa metalnim delovima.

Voda za negovanje betona mora ispunjavati uslove kao i voda za pripremu betona. Ukoliko voda za negovanje sadrži organske nečistoće ili gvožđe oksid može doći do ostavljanja neestetskih tragova na betonu. Takođe, ukoliko voda stalno teče niz beton prilikom negovanja mogu se očekivati ružni tragovi na površini. Previše vode na površini ako ona sadrži slobodni ugljen dioksid ili je vrlo mekana može izazvati površinska mladog betona. Negovanje armiranog betona sa morskom vodom niukom slučaju nije dozvoljeno.

Kao što je već rečeno prema Pravilniku za beton i armirani beton voda mora da zadovolji uslove date u SRPS U.M1.058. U ovom standardu daju se granične vrednosti primesa u vodi zavisno od dela konstrukcije koji se izvodi. Kod evropskih normi daju se tehnički zahtevi u zavisnosti od porekla vode. Tako prema nekim evropskim normama vode se dele na pitku, otpadnu vodu iz betonskih postrojenja, voda iz podzemnih izvora, površinska voda, voda iz drugih industrijskih postrojenja, morska voda, voda iz kanalizacije itd. Treba naglasiti da se jedino pitka voda sme koristiti za izradu betona bez prethodnih analiza dok se voda iz kanalizacije ni u kom slučaju ne sme koristiti za proizvodnju betona. Morska voda sme se koristiti za proizvodnju nearmiranog betona. Sve ostale vrste vode moraju se prethodno ispitati pre korišćenja za proizvodnju betona.

Prema nekim evropskim normama potrebno je da voda ima manju gustinu od 1.02 kg/l. U suprotnom smatra se da voda ima primese koje je čine gušćom i samim tim potrebno je detaljno analizirati njen sastav pre proizvodnje betona.