Skele i Oplate

Po definiciji skele omogućuju izvođenje betonskih elemenata i konstrukcija na projektovanom mestu (poziciji). Oplate služe da se dobiju projektovani oblici i dimenzije betonskih elemenata. Skele i oplate se moraju projektovati, izračunati i izvoditi tako da se ostvare osnovne funkcije. Nakon njihovog uklanjanja sa betonskih elemenata potrebno je da se dobije betonski element projektovanog oblika i izgleda a sve to sa odgovarajućim tolerancijama geometrije i dimenzija.

Oplate se proizvode od različitih materijala kao što su drvo, čelik ili plastika. Takođe, proizvode se u različitim modularnim dimenzijama a zavisno od proizvođača i sa različitim sistemima povezivanja, sklapanja i učvršćivanja.

 

Kako bi se sprečilo prijanjanje betona i njegovo lakše odvajanje od oplate iste se premazuju sa sredstvima za odvajanje. Najčešće se kao premazi koriste razna oplatna ulja koja moraju biti takva da ne deluju štetno ni na oplatu ni na beton a posebna pažnja se poklanja da ne utiče štetno na armaturu u armiranom betonu. U evropskim normama ova ulja nisu specificirana određenim normama. Veoma važno kod ovih premaza je da imaju optimalnu viskoznost koja mora biti dovoljno visoka da odvoji beton od oplate ali u isto vreme i dovoljno niska kako bi se sprečila pojava mehurića vazduha na površini betona uz oplatu tokom vibriranja.

Oplata se dimezioniše na pritisak i to hidrostatički pritisak koji može biti izuzetno visok u toku vibriranja betona. Takođe, hidrostatički pritisak zavisi i od vrste primenjenog betona jer je poznato da samozbijajući beton vrši daleko veći pritisak na oplatu nego li standardni beton. Ovaj pritisak je izuzetno važan kod velikih pljosnatih elemenata (zidova) gde ukoliko se nije vodilo računa o pritiscima može doći i do popuštanja oplate a čak i do njenog pucanja prilikom vibriranja betona.

Prema svim svetskim normama oplata mora biti takva da osigura projektovano ponašanje u izradi kao i neškodljivost za beton i armaturu. Metalni delovi različitih elektropotencijala ne smeju biti elektropovezani.

Postoje i rauni vidovi specijalnih oplata za određeni površinski izgled betona ukoliko je to projektom zahtevano. Ovakve zahteve potrebno je obraditi u detaljnim projektima a površinski izgled potrebno je dokazati na probnim uzorcima pre izrade glavnih elemenata.

Kako bi se dobile zahtevane debljine zaštitnih slojeva potrebno je u oplatama koristiti distancere. Broj distancera zavisi od tipa i oblika konstrukcije i ostavljeno je na izvođaču radova da utvrdi taj broj. Debljine zaštitinih slojeva potrebno je u projektima precizno definisati i označiti kao ne bi bilo nedoumica prilikom izvođenja betonske konstrukcije. Prilikom izrade betonske konstrukcije u agresivnim sredinama potrebno je koristiti distancere od betona istog kvaliteta kao što je osnovni beton. Ovo je veoma važno jer se u našoj praksi dešava da posle petnestak godina dođe do korozije armature što je prvi znak propadanja konstrukcije. Prema trenutnim propisima u Srbiji je veoma podcenjen uticaj zaštitnog sloja betona dok se prema evropskim normama veoma veliki značaj daje pravilnom projektovanju i izvođenju zaštitnog sloja betona u konstrukciji.

Oplate u principu treba da su od vodonepropusnog materijala osim u slučajevima kada se zahteva da oplata apsorbuje deo površinske vlažnosti betona. Vodonepropusnost je veoma bitna jer se na taj način sprečava gubitak finog maltera kroz oplatu. Ukoliko oplata ima sposobnost kontrolisanog absorbovanja ona će omogućiti absorbovanje kako vazduha tako i dela slobodne vode. Na taj način dobiće se znatno čvršći zaštitni sloj betona. U današnjoj praksi je dodavanje na unutrašnju stranu oplate određenih tkanina što mu značajno povećava trajnost pogotovu u agresivnim sredinama.

Pravilnik za beton i armirani beton definiše momenat uklanjanja oplate sa betona zavisno od elemenata koji se izvode. Tako za vertikalne elemente koji nisu opterećeni na izvijanje, kao što su stubovi, zidovi i grede, može se oplata skinuti kada beton ima najmanje 30% zahtevane pritisne čvrstoće a donja oplata greda i ploča kao i oplata stubova opterećenih na izvijanje kada beton postigne najmanje 70% od zahtevane pritisne čvrstoće betona. U normalnim uslovima na temperaturama od 15 do 20oC beton već nakon 24 sata postiže 30% pritisne čvrstoće a nakon 7 dana 70%. Takođe, ove vrednosti treba uzeti samo orjentaciono jer brzina očvršćavanja zavisi od mnogo faktora. Pri nižim temperaturama proces očvršćavanja se usporava dok pri višim se taj proces znatno ubrzava. Prilikom kontrolisanja potrebno je kontrolisati zrelost betona koja se izražava kao proizvod temperature kojoj je beton bio izložen i vremena trajanja te temperture. Teoretski betoni iste zrelosti imaju podjednaku čvrstoću nezavisno od promene faktora sredine.

Najpoznatiji svetski proizvođači oplata su svakako PERI, PASCHAL i drugi.